Rumen kao bulka te je ovaj svet sneo
Ne bi dobio bolje ni da si poželeo
Među džinove si došao ne bi li se probio
Sad tumaraš svetom kao prazna ljuštura
Čovek kojim si se nadao da ćes biti
Polako nestaje i ide ka tami
Sve što si uradio polako jenjava
I snovi su postali samo bajka
Ah, ti snovi
Nekada bejahu osnova ovoga sveta
Sad se traži od tebe da budes realan
Ne bi li "uspeo" u svetu mašte
Čovek kojim si se nadao da ćes biti
Polako nestaje i ide ka tami
Ljuštura prazna ostaje
I život polako prestaje
Ne bi li ti među ostalim trnjem
Postao i sam
Još jedan trn na ruži
Dugine latice ti ponekad odvuku pažnju
Ne bi li video život
Ali trnje bode i probada duboko u dušu
Da opomene da je tvoje da stojiš i da gledaš
Budi kao ostalo trnje kažu
I uveravaju te da ne lažu
Prođi pored znanja i veruj
Jer to nije za tebe, to je za druge
Biti čovek nije to, biti čovek je nesto drugo
Tako kažu
I uveravaju te da ne lažu
Bol u duši postaje nepodnošljiv
Sa trnjem se moraš izboriti
Da bi i sam procvetao
Rumenilo latica ti ne da mira
A trnje nastavlja da se opire
Želja je prevelika, čovek je u pitanju
Šta da se radi pitanje jeste
Biti čovek jeste tvoja strast
Trnje nestaje i duga ostaje
Latice cvetaju, dobijaš krila
Da u visine ides vreme je sada
Zbogom trnju pa i ružama
Sad si visoko
Više nisi ljuštura, postaješ neko
