Od njenih usana, slatkih kao med

kolena meni klecaju.

Crne, garave kose i svetlog osmeha koji me opija.

Iz njenih očiju zrači život

i od njenog pogleda se ne mogu sakriti.

Moja varvarska vika ne bi bila dovoljna

osloboditi svoje srce ove drhtavice.

Davno opevana ljubav

ne bi bila dostojna njenog srca.

Sa krovova kuća, sa vrha sveta,

punim plućima da vrištim njeno ime

ne bi je dovelo k meni.

Pored nje da jesam,

da osetim miris,ukus ljubavi,

u mom zagrljaju da spava

đavolu dusu htedoh dati.

U san tonem sada ja

držeći njeno srce pored mog,

javu ne želim

da je ne bih ispustio iz zagrljaja svog.

Spavam ja 

sa njenim imenom u mojim mislima,

njeno srce držim pored mog

nežno, tužno, večno.