Od njenih usana, slatkih kao med
kolena meni klecaju.
Crne, garave kose i svetlog osmeha koji me opija.
Iz njenih očiju zrači život
i od njenog pogleda se ne mogu sakriti.
Moja varvarska vika ne bi bila dovoljna
osloboditi svoje srce ove drhtavice.
Davno opevana ljubav
ne bi bila dostojna njenog srca.
Sa krovova kuća, sa vrha sveta,
punim plućima da vrištim njeno ime
ne bi je dovelo k meni.
Pored nje da jesam,
da osetim miris,ukus ljubavi,
u mom zagrljaju da spava
đavolu dusu htedoh dati.
U san tonem sada ja
držeći njeno srce pored mog,
javu ne želim
da je ne bih ispustio iz zagrljaja svog.
Spavam ja
sa njenim imenom u mojim mislima,
njeno srce držim pored mog
nežno, tužno, večno.
